Na Sportsko-rekreativnom centru “Partizan” završeno je renoviranje velike sale. Objekat poseduje veliki parking i uz ovu salu ispunjava potrebe za organizovanje svih vrsta skupova. Sala je kapaciteta 80 – 100 ljudi.

Na upravo završenim 11. Igrama sportskih centara Srbije u Kladovu, ekipa Javne ustanove “Sportski objekti” Zrenjanin je na najbolji mogući način prezentovala naš grad i svoju ustanovu.
U konkurenciji 320 takmičara iz 17 sportskih centara, 16 iz Srbije i goste učesnike iz Slovenije, SC “Tivoli” Ljubljana, radnici “Sportskih objekata” su u generalnom plasmanu zauzeli odlično 3. mesto iza pobednika igara SRC “Kolubara” iz Lazarevca i drugoplasiranog JP “Sportski i poslovni centar Vojvodina” iz Novog Sada.
Takmičenje je održano u 11 disciplina. Zlatne medalje i pehari za Zrenjanin su osvojeni u disciplinama stoni-tenis (žene), streljaštvo (žene) i streljaštvo (muškarci). Srebro je osvojeno u plivanju (muškarci) i kuglanju (žene). Bronze su osvojene u košarci (žene), odbojci (žene) i odbojci (muškarci).
Dvadesetočlanu ekipu “Sportskih objekata” su činili: Biljana Vujović, Bogoljub Varićak, Bojan Mijatov, Borislav Nuhanović, Dragan Bogdanović, Dragana Vajić, Dragoš Popović, Ivica Radosavljević, Ksenija Ostojić, Marko Stanojčić, Mirjana Vlatković, Miroslav Šarić, Momir Rnić, Nebojša Maljukan, Olivera Armuš, Pavle Novaković, Snežana Tegeltija, Stojanka Lekić, Tanja Maljukan i Željko Mojsin.

Više fotografija pogledajte u Galeriji.

JU “Sportski objekti” je prošle subote bila domaćin sportskih igara NIS-a. Učestvovalo je blizu 300 radnika iz blokova “Prerada”, “Matica” i “Energetika”, koji su se takmičili u 15 sportskih disciplina. JU „Sportski objekti“ su pored iznajmljivanja sportskih borilišta, preuzeli i kompletnu organizaciju što se tiče sudija, biltena i svih ostalih potrebnih detalja.

“Naftaši” su bili izuzetno zadovoljni, bez najmanje primedbe, a najznačajnije je da se niko od sportista nije povredio. Dobra organizacija nam je odlična referenca za organizaciju radničkih sportskih igara i u budućnosti.

U Kristalnoj dvorani, juče je održana konferencija za medije na kojoj su predstavljeni rezultati rada Javne ustanove “Sportski objekti” koja je počela sa radom pre godinu i po dana. Gradonačelnik Zrenjanina, dr Mileta Mihajlov, istakao je tom prilikom da Grad ulaže u sport, ali i u izgradnju i održavanje objekata.
– To činimo jer želimo da Zrenjanin ostane grad sportova, kolevka šampiona i svetski poznatih asova. Investiramo i u sisteme za uštedu novca, želimo da nam ostane više para za finansiranje klubova – istakao je dr Mileta Mihajlov.
On je, nakon što su predstavljeni rezultati rada “Sportskih objekata” kazao da je mnogo toga urađeno, i to u kriznim vremenima.
– Videli ste koliko je Grad uložio, a moram reći, mnogo je uloženo. I zaista sam time zadovoljan, kao što sam zadovoljan i svojim saradnicima i ljudima iz “Sportskih objekata”, koji su dali svoj maksimum, a time je ustanova opravdala svoje postojanje – dodao je on.
Šef Odseka za sport, Srđan Neškovski je naglasio da je ta ustanova oformljena, između ostalog i u nameri da se lakše aplicira za sredstva kod raznih fondova i da se neki od projekata za koje je na taj način dobijen novac već realizuju. Kako je rekao, iz gradskog budžeta, prema utvrđenim kriterijumima i kategorizaciji, finansiraju se programske aktivnosti 90 klubova i sportskih organizacija. On je podsetio da je korišćenje hala, sala i terena za treninge i utakmice besplatno.
Siniša Marinac, direktor Javne ustanove “Sportski objekti” rekao je da su na krovu hale sportova “Medison” prošle nedelje postavljeni i pušteni u rad solarni paneli za proizvodnju energije za zagrevanje vode u ovom objektu. Investicija je vredna oko 3,6 miliona dinara, od toga je 2,5 miliona obezbedio pokrajinski Sekretarijat za energetiku, a ostatak Grad Zrenjanin.
Postavljanje solarnih kolektora je samo deo onoga što je u proteklih godinu i po dana, od kada je formirana ustanova, urađeno na sportskim objektima u Zrenjaninu. Prema njegovim rečima, štedi se i na Gradskom bazenu. Nova kotlarnica je samo za tri meseca uštedela oko 4,5 miliona dinara, dok će se na godišnjem nivou za grejanje platiti 12 miliona dinara manje nego lane, naglasio je Marinac. On je dodao i da je sanirana zgrada u kojoj su bazeni, renoviran mali i veliki bazen, postavljena teretana, kao i da su u toku pripreme za otvaranje otkrivenog bazena i početak sezone kupanja na otvorenom, koja je planirana za prvu polovinu juna.
– Medison je okrečen nakon 17 godina, uređen je prostor za stoni tenis, renovirani sanitarni čvorovi, a u planu je adaptacija krova. U novoj hali – Kristalnoj dvorani, završen je sistem za hlađenje, restoranski prostor i soba za doping kontrolu, uređene su kancelarije. Na Gradskom stadionu je okrečena fasada, promenjena žica na pomoćnom terenu, proširena i ograđena jama za skok u dalj, renovinarana kupatila i svlačionice. Planiramo i bušenje dva bunara za zalivanje glavnog i pomoćnog terena. Pored istočne tribine stadiona gradi se skejt park, postavljena je podloga, nabavljene su sprave, pa se očekuje da uskoro bude u funkciji. Dom borilačkih sportova je, zahvaljujući ulaganju Rvačkog kluba Proleter, postao reprezentativni sportski objekat sa savremenom teretanom, saunom, turskim kupatilom, salom za treninge – rekao je Marinac.
On je dodao da je na Vojnom stadionu, osnosno SC “Mala Amerika”, uređena sala za tekvondo, okrečene prostorije, postavljene česme oko stadiona, a iznad mini pič terena reflektori. Ideja je i da se pored ovog terena postave i tribine. Zatrpana je školjka bazena, koji se ne koristi već 40 godina, a na tom prostoru će biti izgrađen teniski teren sa betonskom podlogom.

Prošle nedelje pušteni su rad solarni paneli postavljeni na krovu hale Medison. Dobijena energija se koristi za zagrevanje sanitarne vode u objektu.

Solarna postrojenja su sa ekološke strane gledano, najčistija postojenja što se tiče korišćenja dodatnih energenata u svom funkcionisanju.
Svi ostali vidovi obnovljivih izvora energije iziskuju angažovanje drugih energenata za svoje korišćenje.

Solarni toplotni sistemi kao što je ovaj postavljen na Medisonu, koristi minimalnu količinu el. energije za rad pumpi za cirkulaciju sistema čija snaga se meri sa 800-2000 wati što je u odnosu na sve ostale sisteme zanemarljivo.
Sistem raspolaže sa 30 kolektora što realno daje prosečan kapacitet od 300 kwh dnevno.
Po statistikama za ovaj deo Srbije raspolažemo sa oko 300 sunčanih dana godišnje pa se zaključuje da,
u odnosu na dosadašnju potrošnju, ovaj sistem bi trebao da napravi uštedu od oko 600.000,00 dinara na godišnjem nivou.
Ovaj sistem zadovoljava kompletne potrebe za potrošnjom sanitarne vode Medisona.
Takođe veoma je bitno što se sistem može dodatno opteretiti, obzirom da raspolaže većim kapacitetom od dosadašnje potrošnje. U budućnosti je moguće spajanje sa Kristalnom dvoranom čime bi se pokrile potrebe obe dvorane za sanitarnom vodom i ostvarila još veća ušteda.

Pola veka prošlo je od početka takmičenja u najstarijoj sportskoj hali na prostoru bivše Jugoslavije, zrenjaninskom sportskom hramu, u popularnom ’’Medisonu’.

Velika sportska tradicija u gradu na Begeju stvarana je još u drugoj polovini 19. veka.

Bečkerečanin Dr Ferenc Kemenj, postao je prvi sekretar MOK 1894. godine. Učešća stanovnika ovoga grada na Olimpijadama počela su 1928. godine. Atletičari Obilića osvojili su ekipnu tiitulu državnih prvaka 1925. godine, rvači Proletera 1952, 1960, košarkaši Proletera 1956… Prelaz iz pedesetih u šezdesete godine prošlog stoleća vezan je za imena gradonačelnika Zrenjanina (1959 -1962.) Milorada Birovljeva, njegovog naslednika (1962 -1966.) Vojina Arsenova, ljude sa najširim vidicima kada je u pitanju razvoj našeg grada. U njihovo vreme naišao je talas industrijalizacije, stanogradnje… Sa vodećim političarima i privrednicima sinhronizovani su bili i sportski radnici. Sekretar SOFK-e Jožef Heđi imao je 60-tih godina ogroman ulog u animaciji sportskog života ove sredine. Vodeći ljudi Zrenjanina tada su odlučili – podići će prvu Halu sportova u Jugoslaviji!

Hala na novogodišnjoj čestitci kao gradski ponos

Impozantni sportski objekat, na prostoru tek nekoliko leta ranije formiranog Karađorđevog parka, izgrađen je 1961. godine. Napravljen je sa dimenzijama 63X42 metra, postavljene su u njemu tribine, asfaltiran teren, izgrađene svlačionice…

U nedelju, 4. marta 1962. godine, pod krovom ovog zdanja, održani je prvi sportski meč. Bokseri ovdašnjeg Banata dočekali su sastav beogradskog Radničkog i pred 1.200 poklonika ringa pobedili sa 12:8. Tako su sportisti Zrenjanina uselili u svoj dom sa kojim su mogli da se podiče pred svakim gostom iz bivše velike države, ali i pred strancima sa sve četiri strane sveta, a snagom magneta privlačili su publiku koja je u punom kapacitetu imala 3.000 sedišta ili prostor za stajanje za 5.500 duša.

Bokseri Banata prvi su punili našu Halu sportova do vrha. Predvodio ih je legendarni Zvonimir Vujin, prvi majstor ringa, osvajač olimpijske medalje u reprezentaciji Jugoslavije, dve bronzane, u Meksiku i potom Minhenu 1972. U vreme Vujina, boks je bio prvorazredna atrakcija u Zrenjaninu, Banat se takmičio u eliti, priredio nezaboravne mečeve sa Crvenom zvezdom, banjalučkom Slavijom… Boksovali su i Stevan Čizmić, Mihalj Tot, Andraš Ilija, Stevan Mojić, Mile Radu, Jovan Popetru, Dušan Tomanić, Milan Lazić, Mihajlo Banda, Dragan Pomorišac… a tadašnji direktor Hale sportova, doajen sportskog novinarstva Petar Radović, u beogradskom listu ’’Sport’’ „krstio“ je ovaj sportski objekat ’’Medison’’, po čuvenom njujorškom Medison Skver Gardenu, gde su se u prošlom veku održavali najveći bokserski mečevi sveta čiji su akteri bili Liston, Klej, Frejzer…

Kad "Banat" boksuje, hala je premala da primi sve zainteresovane

Rvači Proletera redovno su imali status u jugoslovenskoj eliti, u njoj su osvojili pet titula državnog prvaka, a do današanjih dana ukupno 11. U njihovom društvu stvoren je olimpijski pobednik Branislav Simić, koji se zlatom okitio u Tokiju 1964. godine i bronzom u Meksiku četiri leta kasnije. Hala sportova, uslovi za rad i takmičenja u njoj, brojno gledalište, podigli su Simića među zvezde. Njegovi naslednici bili su Darko Nišavić , Vojislav Tabački, Borislav Cvejin, Branislav Petrin, Milić Stojkov, Mile Zviždak, Miroslav Grubanov, Đura Gaborov, Dušan Stanišić, Siniša Lazić, Milanko Tomić, Ferenc Križan, Veljko Jovanov, Zoran Đukić, Petar Šumaher, Ljubiša Pomoriški, Ignjat Vukov, Andrija Radlinski, Goran Radić, Milan Ćatić, Zoran Galović, Darko Lambić, Željko Trajković, Vojislav Matić, Stevan Dimitrijević, Ivan Jevremov, Robert Molnar, Đorđe Miolski, Bojan Mijatov, Kristijan Fris, Davor Štefanek…. U trenerskom poslu vidljiv trag ostavio je Branislav Piperski, a u poslednje dve decenije delovao je i poznati stručnjak Milan Nenadić. Ovdašnji rvački klub organizovao je dva finalna turnira Kupa evropskih šampiona, 2005. i 2006. godine, kada je na svojoj strunjači osvojio treće, pa drugo mesto.

 Rukometašice Proletera osvojile su treće mesto u Jugoslviji 1966. godine. One su u to vreme uglavnom koristile svoj otvoreni objekat na Regati, ali je trebalo i pod krov u hladnim mesecima. Najveća od njih, Mara Torti, osvojila je svetsko zlato sa reprezenatcijom Jugoslavije 1973. i proglašena je najboljom igračicom na planeti. Stasala je u timu koji su predvodile Angelina Guzijan, Jelena i Vera Kovačev. Zrenjaninske rukometašice ponovo su izborile status u Prvoj ligi 1988, a nastupale su Vesna Cvetanović, Vojislavka Borić, Marika Kardoš, Brigita Koso, Željka Tošić, Tanja Pupovac, Mira Pejak, Sandra Radičević… Sledeća prvoligaška generacija bila je 1997. Igrale su Biljana Runjo, Ana Grubić, Dragana Iličić… U periodu 2006 – 2009. u Proleteru se afirmisala Jelena Živković i potom postala seniorska reprezentativka Srbije.

Titulom šampiona Jugoslavije sezonu 1971/72 obeležili su odbojkaši GIK Banata. Predvodio ih je legandarni Miloš Grbić, a uz njega, igrali su Branko Vujović, Branko Berak, Miro Ćuk, Milorad Kijac, Nedeljko Ivanković, Radomir Dursun, Slobodan Damjanac, Milenko Vuković… Trener je bio Lazar Grozdanović. GIK Banat je igrao Kup evropskih šampina, a u drugom kolu eliminisan je od CSKA iz Sofije.

Kada su se košarkaši Komibinata Servo Mihalj vratili u jugoslovensku elitu, leta 1972. godine, objekat je ’’šminkan’’, a postavljen je najkvalitetniji parket. Igrali su Zlatoje Nestorov, Laslo Hajnal, Gojko Novaković, Rodoljub Radenković, Kosta Tornjanski, Nikola Plećaš, Erne Švirtlih, Đorđe Budimir, Dragan Jovin, Ivan Paić, Tibor Jozo, Branko Latković, Kosta Arsenijević… Trener je bio Vilmoš Loci, legendarni zrenjaninski košarkaš, prvi reprezentativac Jugoslavije među svim sportistima sa 100 utakmica odigranim za državni tim. Tražila se karta više za mečeve sa splitskom Jugoplastikom, zagrebačkom Lokomitovom, Crvenom zvezdom, a duel sa Partizanom privukao je 5.000 gledalaca koji su videli četiri produžetka i na kraju drame pobedu gostiju.

Novi zlatni olimpijac iz našeg Medisona bio je Momir Rnić, pobednik iz Los Anđelesa 1984, sa rukometnom reprezentacijom dve godine kasnije svetski prvak i još kapiten tima. Rnić je važio za predvodnika ekipe Proletera kojiu je stvorio rukometni mag Ivan – Guta Grubački, direktor Hale sportova skoro tri decenije, do 2008. godine.

Rukomet u Medisonu 60-tih godina prošlog veka

Rukometaši su u nizu sezona na najlepši način predstvaljali sportski Zrenjanin. Leta 1977. godine postali su hit. Vratili su se u Prvu ligu Jugoslavije, punili ’’Medison’’. Nastupali su Vojislav Malešević. Branko Maljković, Ljubiša Eremić, Milenko Milićević, Boško Barišić, Vladimir Mirkonjev, Mirko Vasiljević, Tibor Fodor, Radoje Milićević… U proleće 1984. godine Proleter Naftagas postao je vicešampion države, iza tada najbolje ekipe na svetu, šabačke Metaloplastike. Bilo je to vreme Šandora Raca, Svetozara Stankovića, Ljubomira Obradovića, Jovice Elezovića, Mirka Ćurguza, Radovana Dražića, Dragiše Aleksića, Nedeljka Vučkovića… Zaigrali su u Evropi, eliminisali velikane iz nemačkih gradova Esena i Kila… Popularni “naftaši“ 1989. godine ponovo su bili drugi u Jugoslaviji, iza Zagreba, a 1990. doneli su titulu u drevni „Medison“, pobedom u revanšu plej – ofa nad banjalučkim Borcem. Tog proleća rukometaši Proleter Naftagasa dospeli su u i finale Kupa IHF sa Skifom iz Krasnodara. Igrali su: Željko Đurđić, Dragan Vrgović, Jovan Slavković, Zoran Tomić, Goran Arsenić, Saša Babić, Šandor Bajus, Stevo Nikočević, Goran Džokić, Milan Delić, Blažo Lisičić… Ekipu su vodili stručnjaci Slobodan – Čile Mišković i Mirko Vasiljević.

Rukometni Kup evropskih šampiona igran je 1990/91, trener je bio Momir Rnić, a nova imena Nikola Adžić, Rastko Stefanović, Dragan Kukić, Vladan Vidić, Zlatko Čaušević, Željko Bjelica… Zrenjaninska ekipa eliminisala je Pogon iz Zabžea, bukureštansku Steauu, u polufinalu Dinamo iz Astrahana, a u finalu se sastala u dva antologijska meča sa Barselonom. U ’’Medisonu’’, 5. maja, naš tim pobedio je 23:21, a 14 dana kasnije u Barseloni domaćin je slavio 20:17. Bile su to dve najznačajnije rukometne utakmice u 1991. godini na kugli zemaljskoj… Sezonu kasnije Proleter Naftagas ponovo je bio prvak Jugoslavije, u timu je imao i Damira Radončića, Dalibora Brajdića, a u dve finalne utakmice sa beogradskim Partizanom tribine su ponovo bile pune do krova.

 Stonoteniseri Banata igrali su prvoligaške mečeve 1974/75 i 1975/76 u ’’Medisonu’’. Radiša Gaborov, Matija Granić, Ferenc Šari i Zoran Mulić nadmetali su se tada sa svetskim majstorima Dragutinom Šurbekom, Antonom Stipančićem, Milivojem Karakaševićem… Uspešan stonoteniser bio je i Siniša Marinac, sadašnji direktor JU “Sportski objekti”, u čijem sastavu se nalazi i “Medison”. Poslednjih godina STK Banat dobio je ovde prostor za svakodnevni rad. Predsednik Dmitar Majstorović, treneri Zoran Mulić i Boris Vukelić i stonoteniseri Đorđe Borčić, Uroš Gordić, Marko Petkov i Ilija Majstorović, postali su šampioni Srbije 2011. godine.

U poslednjoj deceniji futsal je postao nova atrakcija. KMF SAS, sa svojim osnivačem, igračem i trenerom Milivojem – Simom Batinicom stekao je svoju brojnu publiku. Davor Stanković je bio prvi strelac Premijer lige 2004/05, a reprezentativci Srbije postali su Jovan Blažić, Slobodan Rajčević, Aleksandar Tomin, Slobodan Janjić. SAS je organizovao prvu fazu Rekopa kupa 2005. godine, šest evropskih ekipa okupilo se u ’’Medisonu’’, a zrenjaninski sastav izgubio je finalni meč od predstavnika Kazahstana Aktivbrentgena 2:5.

 Niz velikana sporta u međuvremenu počinjao je blistave karijere u zrenjaninskim klubovima. Košarkaš Dejan Bodiroga u ’’Medisonu’’ je rastao, sa reprezenatciojm Jugoslavije postao je i evropski i svetski prvak, a do te druge titule, 2002. u Indijanopolisu, stigao je sa još jednim zrenjaninskim košarkašem, Žarkom Čabarkapom.

Odbojkaši Vladimir i Nikola Grbić išli su putem svog oca Miloša, osvajača bronzane medalja na Evropskom prvenstvu. Učili su u ’’Medisonu’’ tajne igre na mreži, potom sakupljali svetska odličja i dostigli visine olimpijskih pobednika u Sidneju 2000. godine. Obeležili su dve decenije srpske odbojke, stekli svetsku slavu.

Odbojkašice su imale svoje mesto u “Medisonu”. Maja Ognjenović, Brižitka Molnar i Jovana Brakočević postale su evropske prvakinje 2011. godine u Beogradu, Jovana je još proglašena i za najbolju igračicu prvenstva. Maja i Jovana su bile učenice poznatog odbojkaškog trenera Milenka Vukovića i igrale su za Odbojkaški klub Poštar, koji je obeležio kraj devedesetih godina, osvajanjem pet Kupova Srbije i igranjem u Kupu CEV – a.

 Reprezentacije Jugoslavije u košarci, rukometu, odbojci, boksu, stonom tenisu… dočekivale su goste u ’’Medisonu’’, posebno u njegovim prvim godinama, kada je ovaj objekat u Karađorđevom parku bio jedinstven u državi. Valjda nema majstora sporta bivše države koji nije bar nekoliko puta istrčao na parket ovog sportskog objekta, osetio huk njegovih tribina…

Dolazili su ovde čuveni „Harlemovci“, košarkaški čudotvorci. Prvomajski tv – turnir košarkaških reprezenatcija početkom 70 – ih godina , uz Beograd imao je grupu u Zrenjaninu. Svetski asovi Dražen Dalipagić i Dragan Kićanović služili su vojsku u Zrenjaninu, godinu dana održavali formu u ’’Medisonu’’, trenirali sa košarkašima ovdašnjeg Kombinata, povremeno i nastupali u njihovom timu.

Rukometna reprezenatcija Jugoslavije svoju prvu utakmicu pod krovom u istoriji odigrala je, naravno, u Zrenjaninu. Gostovala je Norveška, 26. januara 1963. godine, u ’’plavom’’ timu bio je i Zrenjaninac Milovan – Pinja Jakšić, a gosti su ispraćeni rezultat om 21:7.

Rukometni savez Jugoslavije januara 1963. godine organizovao je u ’’Medisonu’’ prvo zimsko prvenstvo januara 1963. godine. Učestvovali su svih 12 prvoligaša, među njima i zrenjaninski član elite, Vulkan.

Pune tribine Medisona

Beograđani, Zagrepčani, Ljubljančani, Sarajlije… izgradili su pokrivene sportske objekte u drugoj polovini 60 – ih godina, a timovi iz manjih sredina još su čekali moderne uslove za takmičenja u košarci, rukometu, odbojci… Tako su problem imali Čačani. Sa svojim jakim timom igrali su u Prvoj košarkaškoj ligi, a 1967. godine uvedena je obaveza da se sa otvorenih terena pređe u zatvorene. Ugostili su ih – Zrenjaninci. Čačani, predvođeni legendarnim strelcem Radmilom Mišovićem, odigrali su ovde sezonu 1967/68 i stekli naklonost publike. Rukometaši su još neko vreme mogli da igraju na otvorenim terenima u državnim okvirima, ali ne i u evropskim. Crvenčani su bili prvaci Jugoslavije, pa su 1969/70 učestvovali u Kupu evropskih šampiona. Domaćini su bili u Zrenjaninu. Emininisali su Barselonu, ali ih je u dve polufinalne utakmice zaustavio Dinamo iz Berlina. Probleme sa dvoranom imali su i šabački rukometaši. Kada su ušli u Prvu ligu, 1974. godine, domaćini su bili u Valjevu i Beogradu, a Crvenu zvezdu u jesen 1975. dočekali su u Zrenjaninu.

Sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka u drugim gradovima građene su savremenije dvorane, pa se 1987. godine među predsednikom rukometaša Proleter Naftagasa Draganom Bastom i njegovim saradnicima pojavila ideja o izradnji novog sportskog objekta. Taj klub već je imao velike evropske utakmice, a Grad je ekonomski dobro stajao. Postojala su sredstva za jedan takav poduhvat, ali isprečila se ekonomska politika u Jugoslaviji i zabrana tzv. neprivrednih investicija. Ratovi na prostor u Jugoslavije od 1991. godine, pa sankcije UN i ekonomske teškoće odložile su planove o novoj dvorani. Zato su se 1994. godine Dragan Basta, direktor Hale sportova Ivan Grubački i njihovi saradnici odlučili za generalno renoviranje ’’Medisona’’. Toga leta okrenut je teren u pravcu Sever – Jug, tribine su demontirane i prilagođene igralištu, a kapacitet je smanjen. Narednih godina ukolonjene su i male tribine iza golova da bi se dobio prostor za rad klubova borilačkih sportova i stonotenisera.

Nova dvorana, počela je da se gradi decembra 2006. godine, a otvorena je u julu 2009. godine kada je u okviru Univerzijade naš grad dobio organizaciju tri košarkaške utakmice. Novi velelepni objekat udaljen je 20-ak metara od ’’Medisona’’ i predviđeno je da bude povezan sa njim. Najstarija sportska hala na prostoru stare Jugoslavije uskoro će imati još jedno renoviranje i povećanje prostora za trenažne procese sportista. Kada se uradi i taj posao, imaćemo jedan prelep sportski centar, udaljen 700 metara od centra Grada, sa impozantnim sadržajem: dve dvorane, fudbalski stadion sa pomoćnim terenom i trim staza u Karađorđevom parku.

U Kristalnoj dvorani ovog vikenda odigrane su dve prijateljske košarkaške utakmice između kadetskih reprezentacija Srbije i Španije.

U prvoj kontrolnoj utakmici izabranici trenera Marka Ičelića nisu u prvom poluvremenu u dva navrata iskoristili priliku da se rezultatski odlepe, a utakmica je rešena početkom trećeg perioda kad su Španci stekli dvocifrenu prednost: Srbija U16 – Španija U16 62:68 (16:22, 14:9, 9:18, 23:19).

Kadetska reprezentacija Srbije poražena je od selekcije Španije i u drugom kontrolnom meču odigranom u Zrenjaninu. Za razliku od prvog duela, srpski reprezentativci su ovog puta odigrali mnogo bolje, imali i dvocifrenu prednost u trećem periodu, ali su u neizvesnoj završnici promašili čak 11 slobodnih bacanja što ih je koštalo poraza: Srbija U16 – Španija U16 67:75 (15:23, 19:10, 18:11, 15:31).

Nakon održanog Evropskog prvenstva za juniorke prošle godine, ove utakmice su nastavak saradnje sa Košarkaškim Savezom Srbije i najava novih gostovanja reprezentacije Srbije u našem gradu.

Nova kotlarnica na Gradskom bazenu uštedela je preko 4 miliona dinara za troškove grejanja, za prva tri meseca rada, u odnosu na isti period u sezoni 2009/2010. Trenutno je na Gradskom bazenu u toku veliko spremanje. Krunisane su krošnje drveća, a u planu je i ozelenjavanje. Radnici JU “Sportski objekti” čine sve kako bi otvoreni bazen spremno dočekao 2. jun, za kada je planiran početak letnje sezone.

Pogledajte prilog RTV “Santos”.

Dolaskom lepšeg vremena, ponovo je moguće obavljati radove na otvorenom. Za početak pokrenuti su radovi na SRC “Jug Bazen” i SRC “Partizan”.
Pripreme za novu sezonu kupanja na otvorenom bazenu počinju kompletnim renoviranjem spoljašnjih kupatila i toaleta.
Na SRC “Partizan” u toku su radovi na popravci dotrajalog krova i zameni električnih instalacija. Renovira se i velika sala, koja će po završetku radova dobiti reprezentativan izgled. Samim tim objekat će pružati više opcija za organizovanje raznih manifestacija.
Takođe, na Gradskom stadionu u toku je postavljanje nove rampe za skokove u vis.

U subotu, 10. marta, u hali “Medison” održan je solistički koncert pop pevača Sergeja Ćetkovića. Više od 3.500 ljubitelja njegove muzike je prisustvovalo dvoipočasovnom koncertu koji je imao i humanitarni karakter. Popularni kantautor ovim je koncertom pomogao da se prikupi potreban novac za operaciju srca Marijane Ševo koja se pojavila na bini i zajedno sa Sergejom odpevala jednu pesmu.
Organizatori koncerta su zaslužili pohvale jer su omogućili i osobama sa invaliditetom da prate koncert, a Medison se još jednom pokazao kao odličan prostor za muzičke manifestacije. Nakon 2.000 ljudi na novogodišnjem dočeku, više od 3.500 ljudi je ovog puta napunilo halu.