Jun 08

Otvaranje letnje sezone na gradskom bazenu

Sve je spremno za početak letnje sezone kupanja na Gradskom bazenu, koja je zakazana za petak, 15. jun.

– Zamenjen je deo dotrajalih cevi u sklopu filterskog postojenja. Voda se redovno kontroliše, kao i prethodnih sezona. Cene karata nisu menjane u odnosu na prošlu godinu, a prva tri dana, od 15. do 17. juna, odnosno od narednog petka do nedelje, ulaz na bazen će biti besplatan za sve posetioce – rekao je direktor JU Sportski objekti, Bojan Mijatov.

ULAZNICE

Dnevna karta za odrasle 170 dinara
Dnevna karta za decu do 12 godina 80 dinara
Ulaz za decu do 5 godina je besplatan
Blok karata za 25 dana za odrasle košta 3.250 dinara
Blok karata za 25 dana za decu 2.000 dinara

RADNO VREME

Kapije su otvorene za kupače radnim danima od 11 – 18.30 h, a vikendom od 10 – 18.30 časova.

Mar 15

Koševi sa FIBA sertifikatima – poklon NIS-a

U “Kristalnoj dvorani” danas je održana svečanost na kojoj je kompanija NIS predstavila rezultate projekta pod nazivom “Unapređenje zrenjaninske košarke”. Kao društveno odgovorna kompanija, NIS je u okviru programa “Zajednici zajedno”, podržao nabavku savremene opreme, novih konstrukcija koševa sa FIBA sertifikatima i modernizaciju košarkaških terena KK “Proleter-Naftagas” iz Zrenjanina.

Time su se poboljšali uslovi za bavljenje ovim popularnim sportom, ali i Gradu Zrenjaninu obezbeđen deo neophodne opreme za organizaciju Evropskog prvenstva u košarci za žene naredne godine.

Gradonačelnik Zrenjanina Čedomir Janjić rekao je da Grad izdvaja značajna sredstva iz budžeta za razvoj sporta, funkcionisanje sportskih objekata i izgradnju i obnovu sportske infrastrukture.
“Ove godine krećemo sa velikim projektom rekonstrukcije našeg Gradskog stadiona u Karađorđevom parku, izgradnjom atletskog stadiona, ali uvek su dobrodošli prijatelji i ovakve društveno-odgovorne kompanije, kao što je Naftna industrija Srbije, uz čiju ćemo pomoć organizovati veliko takmičenje naredne godine, Evropski šampionat za košarkašice. Zrenjanin je, uz Niš i Beograd, jedan od gradova u našoj zemlji, gde će se igrati utakmice. Nadam se da ćemo biti dobri domaćini, ali ovo je preduslov da bi se dobro pripremili za tu sportsku manifestaciju”, ocenio je Janjić značaj projekta NIS-a.

Prisutnima se na današnjoj svečanosti obratio i direktor Bloka “Servisi” NIS-a Valerij Proskurin, istakavši da kompanija NIS najveći deo poslovanja realizuje na teritoriji Vojvodine, te je i logično što veliki deo svojih društveno odgovornih projekata ostvaruje baš ovde.
“Razvoj sporta i podrška zdravom načinu života je jedan veoma ozbiljan segment u životu i radu kompanije. Zato nam je bilo drago da učestvujemo u ovom projektu razvoja košarkaškog sporta na svim nivoima, od najmlađeg uzrasta do profesionalnih igrača i zbog toga je on ušao u naš korporativni program nazvan “Zajednici zajedno”. Sa Gradom Zrenjaninom ove godine smo realizovali 4 projekta u vrednosti 13 miliona dinara, a od početka programa, 2009. godine, ukupno 139 projekata”, kazao je Proskurin.

Događaju su prisustvovali i čelnici Sportskog saveza grada Zrenjanina, predstavnici Javne ustanove “Sportski objekti” i košarkaškog kluba “Proleter-Naftagas”, čiji je predsednik Petko Popović simbolično, zajedno sa jednim od najmlađih članova “Proleterove” škole košarke, ubacio kroz obruč prvu loptu i označio završetak projekta.

Svečanost povodom prezentacije projekta okončana je održavanjem revijalne utakmice košarkaša mlađih selekcija KK “Proleter-Naftagas”, čime je još jednom ukazano na značaj ulaganja u sport i promocije zdravih načina života u lokalnim zajednicama, što je i jedan od strateških ciljeva kompanije NIS.

Feb 02

Pokrajina finansira rekonstrukciju Gradskog stadiona

Pokrajinska vlada opredelila je sredstva u ukupnom iznosu od 1,931 milijardi dinara za realizaciju 36 projekata u Vojvodini, u oblastima saobraćajne infrastrukture, lokalnog i regionalnog ekonomskog razvoja, vodosnabdevanja i zaštite vode, predškolskog obrazovanja, razvoja sporta i u oblasti energetske efikasnosti.

Među tim projektima je i rekonstrukcija Gradskog stadiona u Zrenjaninu, i u okviru nje izgradnja najsavremenije atletske staze, pratećih sadržaja i rasvete, a ugovor o realizaciji projekta danas je u Novom Sadu predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović uručio gradonačelniku Zrenjanina Čedomiru Janjiću. Vrednost investicije u Zrenjaninu je 120.777.243 dinara.

Gradonačelnik Zrenjanina Čedomir Janjić izrazio je zadovoljstvo što Pokrajina i Grad Zrenjanin, a u saradnji s Republikom, zajednički učestvuju u realizaciji još jednog značajnog projekta i dodao da je to dobra vest za Zrenjanin i Zrenjanince.
“Dosta sredstava smo ulagali u sportsku infrastrukturu, pre svega iz gradskog budžeta i fondova prekogranične saradnje, a sada, evo, već u prvom mesecu ove godine 120 miliona iz pokrajinskog budžeta stiže za rekonstrukciju našeg Gradskog stadiona. Uradiće se velika atletska staza sa tartan podlogom, propratni sadržaji i konačno će stadion dobiti i rasvetu. Zajedno s halama “Medison” i “Kristalnom dvoranom”, na ovaj način zaokružujemo sportski kompleks u Karađorđevom parku. Krećemo s raspisivanjem tendera i očekujem vrlo brzo i početak radova na stadionu”, rekao je gradonačelnik nakon svečanosti u Novom Sadu.

Dec 24

Srećne praznike žele vam Sportski objekti!

Javna ustanova “Sportski objekti” Vam želi srećne novogodišnje i Božićne praznike.
Svim sportistima i korisnicima naših objekata želimo puno uspeha u radu u novoj 2018. godini.

Dec 22

Kristalna dvorana dobila upotrebnu dozvolu

Kristalna dvorana od 19. decembra zvanično ima upotrebnu dozvolu, iako je puštena u rad 2009. godine. Zahvaljujući razumevanju lokalne samouprave i direktora JU Sportski objekti, Bojana Mijatova, najveći problem u funkcionisanju nove sportske hale je konačno rešen.

– Upotrebna dozvola nije dobijena do sada zato što sistem za grejanje i hlađenje nije kompletiran. Od ukupno devet multikoalnih sistema je nedostajalo pet. Grad je tu imao mnogo razumevanja. Zahvaljujem se gradonačelniku Čedomiru Janjiću što je pomogao da kompletiramo najlepšu sportsku dvoranu u okolini. Firma „Inter – klima“ iz Vrnjačke Banje je odradila ukupan posao, koji koštao oko 26 miliona dinara. Moram da napomenem da su svi moji prethodnici uložili mnogo vremena i truda da se to uradi. Sada imamo upotrebnu dozvolu, a hala je puštena u rad 2009. godine i radila je uz periodične dozvole. Sada konačno imamo sve što je neophodno za rad. Grejanje i hlađenje će raditi bez problema, a očekujemo i veliku uštedu, jer su ranije postojeći sistemi bili preforsirani, a nisu mogli da postignu željene rezultate. Odradili smo i čišćenje i podešavanje kotlova i očekujemo stabilno funkcionisanje sistema ta grejanje i hlađenje – kaže direktor JU Sportski objekti, Bojan Mijatov.

Ove godine nije zaboravljena ni stara hala, „Medison“?

– U „Medisonu“ je kompletiran parket, završeni su i radovi vredni 500.000 dinara na unutrašnjoj fasadi, visine 2,80 m, praktično do čeličnog rama. Na taj način je „Medison“ dobio mnogo lepši izgled. Nije postavljen klasičan gips, već moderniji materijal, otporan na udarce lopte itd. Urađeni su i komleptni molerski radovi i na taj način je i stara hala dobila moderan izgled. Urađeno je 2.630 kvadrata parketa. Postavljena je lepa borilačka sala sa ringom, džakovima i tatamijem. Pojavili su se tereni za nove sportove, kao što su badminton i tenis. Ovih dana nam stižu i teleskopske tribine kapaciteta 108 mesta. U pitanju su dve komponente od 10 metara, na izvlačenje sa tri reda. Ideja je da niže rangove, koji imaju manje publike, možemo da plasiramo u „Medison“. Tako će gledaoci moći da prate utakmice, dok je do sada, posle renoviranja parketa, „Medison“ imao samo trenažni karakter.

Za narednu godinu je planirana rekonstrukcija atletske staze na Gradskom stadionu?

– Projekat je odobren. Planirano je da u toku sledeće godine svi radovi budu završeni. Staza na Gradskom stadionu je izgrađena 1974. godine za potrebe Školske olimpijade Vojvodine i svi znamo da uslovi nisu adekvatni za sprovođenje trenažnih procesa i postizanje što boljih rezultata za atletičare. Nova staza će biti velika stvar, kako za atletiku, tako i za ceo grad Zrenjanin, odnosno za sve sportiste i građane, koji budu u prilici da koriste tartan stazu, koja će biti najmodernija. Biće opremljene i bočne strane, tako da ćemo dobiti površinu za bacačke discipline. Biće urađena i dobra hidrantska mreža, što će olakšati zalivanje travnate površine, a samim tim i pranje i održavanje staze.

Fudbalski teren je u dosta lošem stanju?

– Travnati teren je dosta oronuo, jer drenaža nije kvalitetno urađena 2007. godine. Ima dosta zadržavanja vode na terenu. Za sada je neophodno uraditi drenažu na 300 – 400 kvadrata, gde je situacija najproblematičnija. Pokušaćemo to da odradimo tokom leta, kada je pauza u fudbalskoj sezoni.

Planirana je nova rasveta na Gradskom stadionu?

– U toku je priprema idejnog projekta za novu rasvetu na Gradskom stadionu. Stav grada je da se stadion opremi maksimalno, kako bi na njemu mogla da se održavaju međunarodna atletska takmičenja.

Kakvi su planovi za narednu godinu?

– Ova godina je bila veoma uspešna. Zadovoljan sam onim što je urađeno. Grad je mnogo uložio u sportske objekte, počev od postavljanja predivnog parketa u „Medisonu“, a zatim je naknadno urađena i adaptacija unutrašnje fasade i komletan moleraj hale. Bili smo domaćini FED Kup – a u tenisu, a na Gradskom bazenu su odigrane dve utakmice Svetskog Kupa u vaterpolu. 2019. godine nas očekuje Evropsko prvenstvo za žene u košarci… KK Proleter je konkurisao i obezbedio novac za kupovinu novih koševa. Potrebna je sanacija ili kompletna rekonstrukcija podloge u Kristalnoj dvorani zbog EP u košarci. Verujem da će lokalna samouprava i svi ostali činioci stati iza ovog projekta, koji je neophodan – zaključio je Mijatov.

Poslednji veliki sportski događaj, ujedno i jedan od najznačajnijih ove godine u Kristalnoj dvorani, biće održan u subotu 23, decembra od 18 časova. U pitanju je bokserski spektakl u kojem će odmeriti snage reprezentativci Srbije u izboru selektora protiv reprezentacije u izboru sportskih novinara.

Već u utorak počinje Zimski turnir u malom fudbalu.

Nov 25

Sportski objekti na Sajmu sporta

Moto sajma ove godine je „Srbija – zemlja sporta“. Organizator je Sportski savez Srbije pod pokroviteljstvom Ministarstva omladine i sporta Srbije. Granski savezi, teritorijalni savezi i organizacije, proizvođači sportske opreme i drugih rekvizita predstavljaju se posetiocima na blizu 120 štandova.

Zajednički štand na Sajmu sporta imaju JU Sportski objekti i Sportski savez Grada Zrenjanina. Posetite nas u hali 1, preko puta sportske opreme PEAK.

Sajam traje do 26. novembra i ulaz je slobodan. Radno vreme je do 10 do 19 časova.

Zoran Bambi Tošić je prisustvovao prezentaciji FSS na Sajmu sporta u Beogradu, a odmah zatim je posetio i štand JU Sportski objekti i SSGZ, koji se nalazi u hali 1 beogradskog Sajma. Pre toga, naš štand je posetio i Slobodan Boškan.

Oct 31

55 godina od prvog sportskog takmičenja u “Medisonu”

Hala na novogodisnjoj cestitci kao gradski ponos

Hala “Medison” je najstarija namenska sportska dvorana u zemlji. Izgrađena je 1961. godine.

Više od pola veka, tačnije 55 godina, prošlo je od prvog takmičenja (1962) u najstarijoj sportskoj hali na prostoru bivše Jugoslavije, zrenjaninskom sportskom hramu, u popularnom ’’Medisonu’.

Velika sportska tradicija u gradu na Begeju stvarana je još u drugoj polovini 19. veka.

Bečkerečanin Dr Ferenc Kemenj, postao je prvi sekretar MOK 1894. godine. Učešća stanovnika ovoga grada na Olimpijadama počela su 1928. godine. Atletičari Obilića osvojili su ekipnu tiitulu državnih prvaka 1925. godine, rvači Proletera 1952, 1960, košarkaši Proletera 1956… Prelaz iz pedesetih u šezdesete godine prošlog stoleća vezan je za imena gradonačelnika Zrenjanina (1959 – 1962.) Milorada Birovljeva, njegovog naslednika (1962 -1966.) Vojina Arsenova, ljude sa najširim vidicima kada je u pitanju razvoj našeg grada. U njihovo vreme naišao je talas industrijalizacije, stanogradnje… Sa vodećim političarima i privrednicima sinhronizovani su bili i sportski radnici. Sekretar SOFK-e Jožef Heđi imao je 60-tih godina ogroman ulog u animaciji sportskog života ove sredine. Vodeći ljudi Zrenjanina tada su odlučili – podići će prvu Halu sportova u Jugoslaviji!

Impozantni sportski objekat, na prostoru tek nekoliko leta ranije formiranog Karađorđevog parka, izgrađen je 1961. godine. Napravljen je sa dimenzijama 63X42 metra, postavljene su u njemu tribine, asfaltiran teren, izgrađene svlačionice…

Kad “Banat” boksuje, hala je premala da primi sve zainteresovane

U nedelju, 4. marta 1962. godine, pod krovom ovog zdanja, održani je prvi sportski meč. Bokseri ovdašnjeg Banata dočekali su sastav beogradskog Radničkog i pred 1.200 poklonika ringa pobedili sa 12:8. Tako su sportisti Zrenjanina uselili u svoj dom sa kojim su mogli da se podiče pred svakim gostom iz bivše velike države, ali i pred strancima sa sve četiri strane sveta, a snagom magneta privlačili su publiku koja je u punom kapacitetu imala 3.000 sedišta ili prostor za stajanje za 5.500 duša.
Bokseri Banata prvi su punili našu Halu sportova do vrha. Predvodio ih je legendarni Zvonimir Vujin, prvi majstor ringa, osvajač olimpijske medalje u reprezentaciji Jugoslavije, dve bronzane, u Meksiku i potom Minhenu 1972. U vreme Vujina, boks je bio prvorazredna atrakcija u Zrenjaninu, Banat se takmičio u eliti, priredio nezaboravne mečeve sa Crvenom zvezdom, banjalučkom Slavijom… Boksovali su i Stevan Čizmić, Mihalj Tot, Andraš Ilija, Stevan Mojić, Mile Radu, Jovan Popetru, Dušan Tomanić, Milan Lazić, Mihajlo Banda, Dragan Pomorišac… a tadašnji direktor Hale sportova, doajen sportskog novinarstva Petar Radović, u beogradskom listu “Sport” „krstio“ je ovaj sportski objekat “Medison”, po čuvenom njujorškom Medison Skver Gardenu, gde su se u prošlom veku održavali najveći bokserski mečevi sveta čiji su akteri bili Liston, Klej, Frejzer…
Rvači Proletera redovno su imali status u jugoslovenskoj eliti, u njoj su osvojili pet titula državnog prvaka, a do današanjih dana ukupno 11. U njihovom društvu stvoren je olimpijski pobednik Branislav Simić, koji se zlatom okitio u Tokiju 1964. godine i bronzom u Meksiku četiri leta kasnije. Hala sportova, uslovi za rad i takmičenja u njoj, brojno gledalište, podigli su Simića među zvezde. Njegovi naslednici bili su Darko Nišavić , Vojislav Tabački, Borislav Cvejin, Branislav Petrin, Milić Stojkov, Mile Zviždak, Miroslav Grubanov, Đura Gaborov, Dušan Stanišić, Siniša Lazić, Milanko Tomić, Ferenc Križan, Veljko Jovanov, Zoran Đukić, Petar Šumaher, Ljubiša Pomoriški, Ignjat Vukov, Andrija Radlinski, Goran Radić, Milan Ćatić, Zoran Galović, Darko Lambić, Željko Trajković, Vojislav Matić, Stevan Dimitrijević, Đorđe Miolski, Bojan Mijatov, Kristijan Fris, Davor Štefanek…. U trenerskom poslu vidljiv trag ostavio je Branislav Piperski, a u poslednje dve decenije delovao je i poznati stručnjak Milan Nenadić. Ovdašnji rvački klub organizovao je dva finalna turnira Kupa evropskih šampiona, 2005. i 2006. godine, kada je na svojoj strunjači osvojio treće, pa drugo mesto.
Rukometašice Proletera osvojile su treće mesto u Jugoslaviji 1966. godine. One su u to vreme uglavnom koristile svoj otvoreni objekat na Regati, ali je trebalo i pod krov u hladnim mesecima. Najveća od njih, Mara Torti, osvojila je svetsko zlato sa reprezenatcijom Jugoslavije 1973. i proglašena je najboljom igračicom na planeti. Stasala je u timu koji su predvodile Angelina Guzijan, Jelena i Vera Kovačev. Zrenjaninske rukometašice ponovo su izborile status u Prvoj ligi 1988, a nastupale su Vesna Cvetanović, Vojislavka Borić, Marika Kardoš, Brigita Koso, Željka Tošić, Tanja Pupovac, Mira Pejak, Sandra Radičević… Sledeća prvoligaška generacija bila je 1997. Igrale su Biljana Runjo, Ana Grubić, Dragana Iličić… U periodu 2006 – 2009. u Proleteru se afirmisala Jelena Živković i potom postala seniorska reprezentativka Srbije.
Titulom šampiona Jugoslavije sezonu 1971/72 obeležili su odbojkaši GIK Banata. Predvodio ih je legandarni Miloš Grbić, a uz njega, igrali su Branko Vujović, Branko Berak, Miro Ćuk, Milorad Kijac, Nedeljko Ivanković, Radomir Dursun, Slobodan Damjanac, Milenko Vuković… Trener je bio Lazar Grozdanović. GIK Banat je igrao Kup evropskih šampina, a u drugom kolu eliminisan je od CSKA iz Sofije.
Kada su se košarkaši Komibinata Servo Mihalj vratili u jugoslovensku elitu, leta 1972. godine, objekat je ’’šminkan’’, a postavljen je najkvalitetniji parket. Igrali su Zlatoje Nestorov, Laslo Hajnal, Gojko Novaković, Rodoljub Radenković, Kosta Tornjanski, Nikola Plećaš, Erne Švirtlih, Đorđe Budimir, Dragan Jovin, Ivan Paić, Tibor Jozo, Branko Latković, Kosta Arsenijević… Trener je bio Vilmoš Loci, legendarni zrenjaninski košarkaš, prvi reprezentativac Jugoslavije među svim sportistima sa 100 utakmica odigranim za državni tim. Tražila se karta više za mečeve sa splitskom Jugoplastikom, zagrebačkom Lokomitovom, Crvenom zvezdom, a duel sa Partizanom privukao je 5.000 gledalaca koji su videli četiri produžetka i na kraju drame pobedu gostiju.
Novi zlatni olimpijac iz našeg Medisona bio je Momir Rnić, pobednik iz Los Anđelesa 1984, sa rukometnom reprezentacijom dve godine kasnije svetski prvak i još kapiten tima. Rnić je važio za predvodnika ekipe Proletera kojiu je stvorio rukometni mag Ivan – Guta Grubački, direktor Hale sportova skoro tri decenije, do 2008. godine.

Rukomet u Medisonu 60-tih godina prošlog veka

Rukometaši su u nizu sezona na najlepši način predstvaljali sportski Zrenjanin. Leta 1977. godine postali su hit. Vratili su se u Prvu ligu Jugoslavije, punili ’’Medison’’. Nastupali su Vojislav Malešević. Branko Maljković, Ljubiša Eremić, Milenko Milićević, Boško Barišić, Vladimir Mirkonjev, Mirko Vasiljević, Tibor Fodor, Radoje Milićević… U proleće 1984. godine Proleter Naftagas postao je vicešampion države, iza tada najbolje ekipe na svetu, šabačke Metaloplastike. Bilo je to vreme Šandora Raca, Svetozara Stankovića, Ljubomira Obradovića, Jovice Elezovića, Mirka Ćurguza, Radovana Dražića, Dragiše Aleksića, Nedeljka Vučkovića… Zaigrali su u Evropi, eliminisali velikane iz nemačkih gradova Esena i Kila… Popularni “naftaši“ 1989. godine ponovo su bili drugi u Jugoslaviji, iza Zagreba, a 1990. doneli su titulu u drevni „Medison“, pobedom u revanšu plej – ofa nad banjalučkim Borcem. Tog proleća rukometaši Proleter Naftagasa dospeli su u i finale Kupa IHF sa Skifom iz Krasnodara. Igrali su: Željko Đurđić, Dragan Vrgović, Jovan Slavković, Zoran Tomić, Goran Arsenić, Saša Babić, Šandor Bajus, Stevo Nikočević, Goran Džokić, Milan Delić, Blažo Lisičić… Ekipu su vodili stručnjaci Slobodan – Čile Mišković i Mirko Vasiljević.
Rukometni Kup evropskih šampiona igran je 1990/91, trener je bio Momir Rnić, a nova imena Nikola Adžić, Rastko Stefanović, Dragan Kukić, Vladan Vidić, Zlatko Čaušević, Željko Bjelica… Zrenjaninska ekipa eliminisala je Pogon iz Zabžea, bukureštansku Steauu, u polufinalu Dinamo iz Astrahana, a u finalu se sastala u dva antologijska meča sa Barselonom. U ’’Medisonu’’, 5. maja, naš tim pobedio je 23:21, a 14 dana kasnije u Barseloni domaćin je slavio 20:17. Bile su to dve najznačajnije rukometne utakmice u 1991. godini na kugli zemaljskoj… Sezonu kasnije Proleter Naftagas ponovo je bio prvak Jugoslavije, u timu je imao i Damira Radončića, Dalibora Brajdića, a u dve finalne utakmice sa beogradskim Partizanom tribine su ponovo bile pune do krova.
Stonoteniseri Banata igrali su prvoligaške mečeve 1974/75 i 1975/76 u ’’Medisonu’’. Radiša Gaborov, Matija Granić, Ferenc Šari i Zoran Mulić nadmetali su se tada sa svetskim majstorima Dragutinom Šurbekom, Antonom Stipančićem, Milivojem Karakaševićem… Uspešan stonoteniser bio je i Siniša Marinac, prvi direktor JU “Sportski objekti”, u čijem sastavu se nalazi i “Medison”. Poslednjih godina STK Banat dobio je ovde prostor za svakodnevni rad. Predsednik Dmitar Majstorović, treneri Zoran Mulić i Boris Vukelić i stonoteniseri Đorđe Borčić, Uroš Gordić, Marko Petkov i Ilija Majstorović, postali su šampioni Srbije 2011. godine, a posle toga su još nekoliko puta ponovili ovaj uspeh.
U poslednjoj deceniji futsal je postao nova atrakcija. KMF SAS, sa svojim osnivačem, igračem i trenerom Milivojem – Simom Batinicom stekao je svoju brojnu publiku. Davor Stanković je bio prvi strelac Premijer lige 2004/05, a reprezentativci Srbije postali su Jovan Blažić, Slobodan Rajčević, Aleksandar Tomin, Slobodan Janjić. SAS je organizovao prvu fazu Rekopa kupa 2005. godine, šest evropskih ekipa okupilo se u ’’Medisonu’’, a zrenjaninski sastav izgubio je finalni meč od predstavnika Kazahstana Aktivbrentgena 2:5.

Niz velikana sporta u međuvremenu počinjao je blistave karijere u zrenjaninskim klubovima. Košarkaš Dejan Bodiroga u “Medisonu” je rastao, sa reprezentacijom Jugoslavije postao je i evropski i svetski prvak, a do te druge titule, 2002. u Indijanopolisu, stigao je sa još jednim zrenjaninskim košarkašem, Žarkom Čabarkapom.

Odbojkaši Vladimir i Nikola Grbić išli su putem svog oca Miloša, osvajača bronzane medalja na Evropskom prvenstvu. Učili su u “Medisonu” tajne igre na mreži, potom sakupljali svetska odličja i dostigli visine olimpijskih pobednika u Sidneju 2000. godine. Obeležili su dve decenije srpske odbojke, stekli svetsku slavu.
Odbojkašice su imale svoje mesto u “Medisonu”. Maja Ognjenović, Brižitka Molnar i Jovana Brakočević postale su evropske prvakinje 2011. godine u Beogradu, Jovana je još proglašena i za najbolju igračicu prvenstva. Maja i Jovana su bile učenice poznatog odbojkaškog trenera Milenka Vukovića i igrale su za Odbojkaški klub Poštar, koji je obeležio kraj devedesetih godina, osvajanjem pet Kupova Srbije i igranjem u Kupu CEV–a.

Reprezentacije Jugoslavije u košarci, rukometu, odbojci, boksu, stonom tenisu… dočekivale su goste u “Medisonu”, posebno u njegovim prvim godinama, kada je ovaj objekat u Karađorđevom parku bio jedinstven u državi. Valjda nema majstora sporta bivše države koji nije bar nekoliko puta istrčao na parket ovog sportskog objekta, osetio huk njegovih tribina…
Dolazili su ovde čuveni „Harlemovci“, košarkaški čudotvorci. Prvomajski tv – turnir košarkaških reprezenatcija početkom 70 – ih godina , uz Beograd imao je grupu u Zrenjaninu. Svetski asovi Dražen Dalipagić i Dragan Kićanović služili su vojsku u Zrenjaninu, godinu dana održavali formu u “Medisonu”, trenirali sa košarkašima ovdašnjeg Kombinata, povremeno i nastupali u njihovom timu.
Rukometna reprezenatcija Jugoslavije svoju prvu utakmicu pod krovom u istoriji odigrala je, naravno, u Zrenjaninu. Gostovala je Norveška, 26. januara 1963. godine, u “plavom” timu bio je i Zrenjaninac Milovan – Pinja Jakšić, a gosti su ispraćeni rezultat om 21:7.
Rukometni savez Jugoslavije januara 1963. godine organizovao je u “Medisonu” prvo zimsko prvenstvo januara 1963. godine. Učestvovali su svih 12 prvoligaša, među njima i zrenjaninski član elite, Vulkan.
Beograđani, Zagrepčani, Ljubljančani, Sarajlije… izgradili su pokrivene sportske objekte u drugoj polovini 60 – ih godina, a timovi iz manjih sredina još su čekali moderne uslove za takmičenja u košarci, rukometu, odbojci… Tako su problem imali Čačani. Sa svojim jakim timom igrali su u Prvoj košarkaškoj ligi, a 1967. godine uvedena je obaveza da se sa otvorenih terena pređe u zatvorene. Ugostili su ih – Zrenjaninci. Čačani, predvođeni legendarnim strelcem Radmilom Mišovićem, odigrali su ovde sezonu 1967/68 i stekli naklonost publike. Rukometaši su još neko vreme mogli da igraju na otvorenim terenima u državnim okvirima, ali ne i u evropskim. Crvenčani su bili prvaci Jugoslavije, pa su 1969/70 učestvovali u Kupu evropskih šampiona. Domaćini su bili u Zrenjaninu. Emininisali su Barselonu, ali ih je u dve polufinalne utakmice zaustavio Dinamo iz Berlina. Probleme sa dvoranom imali su i šabački rukometaši. Kada su ušli u Prvu ligu, 1974. godine, domaćini su bili u Valjevu i Beogradu, a Crvenu zvezdu u jesen 1975. dočekali su u Zrenjaninu.
Sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka u drugim gradovima građene su savremenije dvorane, pa se 1987. godine među predsednikom rukometaša Proleter Naftagasa Draganom Bastom i njegovim saradnicima pojavila ideja o izradnji novog sportskog objekta. Taj klub već je imao velike evropske utakmice, a Grad je ekonomski dobro stajao. Postojala su sredstva za jedan takav poduhvat, ali isprečila se ekonomska politika u Jugoslaviji i zabrana tzv. neprivrednih investicija. Ratovi na prostoru Jugoslavije od 1991. godine, pa sankcije UN i ekonomske teškoće odložile su planove o novoj dvorani. Zato su se 1994. godine Dragan Basta, direktor Hale sportova Ivan Grubački i njihovi saradnici odlučili za generalno renoviranje “Medisona”. Toga leta okrenut je teren u pravcu Sever – Jug, tribine su demontirane i prilagođene igralištu, a kapacitet je smanjen. Narednih godina ukolonjene su i male tribine iza golova da bi se dobio prostor za rad klubova borilačkih sportova i stonotenisera.

Najstarija sportska hala na prostoru stare Jugoslavije imala je još jedno renoviranje i povećanje prostora za trenažne procese sportista. U najstarijoj namenskoj sportskoj hali u Srbiji, zrenjaninskom “Medisonu”, 25. januara 2017. godine je obeležen završetak prve faze rekonstrukcije tog objekta, projekat finansiran je u okviru IPA programa prekogranične saradnje Rumunija – Srbija i nazvan “Hall of Banat Fairs”. Sredstva u ukupnom iznosu od 447.966 evra obezbeđena su od strane Evropke unije (387.071 EUR), Grada Zrenjanina – nosioca projekta i partnera, Privredne komora industrije i poljoprivrede u Temišvaru.

U okviru rekonstrukcije u potpunosti je obnovljen i proširen parket, s adaptacijom u tri sportska terena i mogućnosti da halu istovremeno koristi i do pet sportskih ekipa i klubova, modernizovan je i adaptiran sanitarni čvor, uz ostvarivanje potpune pristupačnosti za sve osobe, i rekonstruisane su elektroinstalacije. Objekat će u narednom periodu biti opremljen odgovarajućim mobilijarom za održavanje sajmova i teleskopskim tribinama, za organizovanje sportskih događaja.

– Zahvaljujući poslednjoj rekonstrukciji “Medisona”, imamo jedan prelep sportski centar, udaljen 700 metara od centra Grada, sa impozantnim sadržajem, koji čine dve dvorane, fudbalski stadion sa pomoćnim terenom i trim staza u Karađorđevom parku – rekao je direktor JU Sportski objekti, Bojan Mijatov.

Nova dvorana, počela je da se gradi decembra 2006. godine, a otvorena je u julu 2009. godine kada je u okviru Univerzijade naš grad dobio organizaciju tri košarkaške utakmice. Novi velelepni objekat udaljen je 20-ak metara od “Medisona” i predviđeno je da bude povezan sa njim.

Sep 30

Privredna manifestacija „ZR-BIZNET“

U hali Medison, u petak 29. septembra, uz prisustvo 65 izlagača, otvorena je privredna manifestacija „ZR-BIZNET“.

Manifestaciju pod sloganom „Poveži se“, u organizaciji grada Zrenjanina i Unije poslodavaca Srbije – poslodavci Zrenjanin, svečano je otvorio ministar privrede u Vladi Republike Srbije Goran Knežević. Ministar je istakao da ovakva manifestacija podržava duh preduzetništva i samo preduzetništvo i da to jeste jedan od osnovnih prioriteta Ministarstva privrede. Po njegovim rečima, svi relevantni makro i ekonomski pokazatelji govore da je, u privrednom pogledu, Srbija na pravom putu.

Prisutnima se obratio i gradonačelnik Zrenjanina Čedomir Janjić, koji nas je podsetio da je rekonstrukcija hale “Medison” urađena upravo s namerom da se u njoj organizuju manifestacije poput ove, kao i na napore lokalne samouprave da predstavi Zrenjanin kao dobro mesto za nove investicije.

Tokom dva dana trajanja manifestacije, pored „B2B“ sastanaka, prezentacije firmi, okruglih stolova, organizovan je i mini sajam zapošljavanja, kao i izložba putničkih i teretnih vozila.

Organizator nije zaboravio ni one najmlađe. Za njih je prirpremljen bogat program i razne kreativne radionice, koje prikazuju novi načini rada sa decom, koji podstiče razvoj njihovih veština od najranijih dana.

Sep 04

Kraj letnje sezone kupanja na Gradskom bazenu

Sezona kupanja na otvorenom Gradskom bazenu je zvanično završena proteklog vikenda.

Trenutno je u toku istakanje vode iz zatvorenog bazena, posle čega će biti urađene neophodne reparacije. Posle toga sledi punjenje bazena i tretiranje vode. Zatvoreni bazen počinje sa radom u sredu 13.09.

Jul 07

City Games na bazenu

Nezvanični naslednici nekada veoma popularnih „Igara bez granica“ pod nazivom CITY GAMES i ove godine dolaze u Srbiju.

Zrenjanin će biti domaćin ovih igara u sredu, 12. jula od 19,30h na Gradskom bazenu. Pokrovitelji CITY GAMES takmičenja u Zrenjaninu su kompanija GOMEX i Grad Zrenjanin.

Cena ulaznice je simboličnih 50 dinara a celokupan prihod namenjen je Dnevnom centru „Alternativa“ za decu i mlade sa invaliditetom.

Kvalifikacije se održavaju u još 5 gradova u Srbiji, a pobednici iz svakog grada odmeriće snage u finalnom takmičenju koje će biti održano na Zlatiboru 20. jula. Najbolji nacionalni tim predstavljaće Srbiju na međunarodnom finalu 2. septembra u Biogradu na moru (Hrvatska) gde će se takmičiti sa pobednicima iz 11 zemalja.

Veoma atraktivne i adrenalinske igre su osnovni sadržaj ovog projekta, a osmišljene su tako da zabave publiku i takmičare ali i da podstaknu vrednosti poput prijateljstva i timskog duha i da ukažu na važnost bavljenja sportom.