Foto: list Zrenjanin
Direktor JU Sportski objekti, Danijel Šebez, dao je intervju za list Zrenjanin, koji prenosimo u celosti:
Do kraja godine gotovi radovi na stadionu
Kristalna dvorana je ovog leta dobila nove reflektore koji će doprineti i do 50 odsto manjim troškovima električne enregije. Za LED rasvetu je bilo izdvojeno 7,5 miliona dinara. Pored toga, odobrena je i suma od 2,5 miliona dinara za popravku sistema za klimatizaciju. U pitanju je bio višegodišnji problem, navodi Danijel Šebez, čelnik „Sportskih objekata”. On je 2021. godine preuzeo funkciju vršioca dužnosti, a potom i direktora ove ustanove.
Po struci je diplomirani ekonomista, a od 1999. godine radi u Gradskoj upravi. I sam je bivši sportista – karatista, sa dugogodišnjim iskustvom člana Upravnog odbora Sportskog saveza. U „Sportskim objektima” je zaposlen od osnivanja 2010. godine.
Sa kakvim izazovima ste se susreli na mestu direktora ove ustanove?
– Najpre sam sebi postavio jasne zadatke i ciljeve. Na prvom mestu, želeo sam što bolje da se upoznam sa kolektivom, članovima Upravnog i Nadzornog odbora, kako bismo ostvarili što bolju saradnju. Iskoristili smo na najbolji način dolazak budžetskog inspektora, kao i interne revizije. Zahvaljujući predlozima i sugestijama mogli smo da unapredimo rad Ustanove. Odmah smo krenuli sa otklanjanjem nedostataka u vezi sa zakonskom regulativom, počevši od Statuta ustanove, pa do usvajanja neophodnih pravilnika, ugovora, izveštaja, odluka, evidencija, i ostalog.
Bilo je važno brzo sagledati stanje samih objekata i uočiti nedostatke kako bi se napravio realan plan popravki i rekonstrukcije u skladu sa raspoloživim finansijskim sredstvima. Odličnu saradnju imamo sa gradonačelnikom koji je i sam bivši sportista i razume probleme sa kojima se suočavamo. Zajedno se trudimo da stvorimo što bolje uslove, kako sportistima za obavljanje treninga, tako i rekreativcima.
Šta je još planirano za ovu godinu?
– Nastojimo da realizujemo radove koje smo predvideli početkom godine i da otklonimo kvarove na pojedinim objektima koji su se pojavili u međuvremenu. Čeka nas rešavanje klimatizacije u Kristalnoj dvorani. Osim toga, u planu je popravka krova na zatvorenom Gradskom bazenu, zatim ograde, svlačionice i kupatila na sportskom centru Mala Amerika – Vojni stadion i još mnogo toga.
Da li se renovira i bazen?
– Rekonstrukcija zatvorenog bazena je već u toku. U planu je da se na zgradi zatvorenog kupališta uradi pretres limenog krova i, ako je potrebno, dovođenje u ispravno stanje. Potom slede molersko-farbarski radovi u unutrašnjosti na svim mestima gde je došlo do prodora vode, kao i na fasadi. Planiramo i sanaciju malog zatvorenog bazena, fugovanje dna i krečenje.
Oko velikog bazena se radi prelivni kanal i rub, zamena puknutih pločica i fugovanje. Potrebno je još pripremiti ozbiljan projekat rekonstrukcije kompletnog sistema zbog konstantnog pucanja cevi usled dotrajalosti. Treba postaviti i behaton ploče oko otvorenog bazena i na delovima gde su sada oštećene.
Kada se može očekivati završetak rekonstrukcije Gradskog stadiona i šta koči ove planove?
– Bitno je napomenuti da se sanacija ovog objekta finansira iz sredstava Pokrajinskog fonda za kapitalna ulaganja, i iz budžeta Grada, tako da naša ustanova nema direktne veze sa samom obnovom. Naravno, od početka radova smo, kao korisnici Gradskog stadiona, uključeni u pogledu davanja sugestija kako bi nakon obnove imao što bolju funkciju. Prema našim informacijama, završetak radova planiran je za kraj ove godine. Nama ostaje da se što bolje organizujemo i nabavimo kvalitetniju opremu kako bi stadion i teren bili na adekvatnom nivou. Siguran sam da će Zrenjanin uskoro imati vrhunski stadion i da ćemo kroz koju godinu gledati kvalitetan fudbal u našem gradu.
Kako se još može poboljšati kvalitet sportskih zdanja i šta je ono što možete postići sopstvenim ulaganjima?
– JU „Sportski objekti” već nekoliko godina nema sopstvena sredstva. Sav prihod od prodaje ulaznica za bazen, reklama, zakupa i izdavanja objekata i poslovnog prostora koji ostvarimo ide u budžet Grada. U ovoj godini smo do sada na račun lokalne samouprave preneli oko šest miliona dinara.
A. Ilijev
